Kategorija investicioni fondovi postala je veoma aktuelna donošenjem Zakona o investicionim fondovima, što je stvorilo kreiranja pozitivnog ambijenta za intenzivno uključivanje manjih i individualnih investicija u akivnosti na tržištu hartija od vrednosti. Njihovim nastajanjem u većoj razmeri izmenila se slika na domaćem tržištu kapitala, a u korist sve većeg broja najšireg sloja stanovništva koji je dobio priliku ostvarivanja beneficija vrhunskog kvaliteta i pod najboljim uslovima. Drugim rečima, investicioni fondovi predstavljaju svojevrstan fenomen modernih finansija sa brojnim kvlitativnim osobinama koje ujedno utiču na poboljšanje u sektoru razvoja akcionarstva. Napredak u kvalitetivnom smislu se ogleda u postojanju organizovanog načina funkcionisanja i poslovanja profesionalnih timova koji svojim angažovanjem prema klijentima i okruženju ostvaruju uticaj širokog spektra na ukupna dešavanja na tržištu kapitala. Može se sigurno reći i da je pojačan intenzitet razvoja akcionarstva rezultat značajnog angažovanja predstavnika finansijskih institucija iz različitih oblasti kao što su penzioni i investicioni fondovi, fondovi osiguranja i slično.
Investicioni fondovi kao institucionalni oblici raspolažu kadrovima koji doprinose da celokupno finansijsko okruženje uživa efekte rezultata koji proističu iz proizvoda finansijske ekspertize sa elementima dobre upravljačke prakse. Značaj institucionalnih investitora u svim zemljama je prisutan, posebno u kolektivnom investiranju u hartije od vrednosti ili investicionim fondovima. Investicioni fondovi mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa. Otvoreni investicioni fondovi ili zajednički fondovi pružaju mogućnosti investitorima da kupuju investicije po unapred određenim datumima i po ceni koja predstavlja neto vrednost imovine fonda. Zatvoreni investicioni fondovi funkcionišu po principu gde investicija ostaje do određenog datuma bez mogućnosti otkupa od strane investitora pre utvrđenog datuma. Zajednički investicioni fondovi su organizovani kao korporacija i imaju svoje službenike i rukovodeće radnike (menadžere, direktore) tako da funkcionišu poput svih drugih kompanija. Međutim, osnovna razlika između investicionih fondova i privrednih kompanija je sistem eksternog upravljanja. Kompanije koje upravljaju investicionim fondovima (menadžeri fondova) zauzimaju posebno mesto jer predstavljaju pokretačku i upravljačku snagu koja na kreativan način doprinosi efikasnosti, sigurnosti i popularnosti investicionih fondova, a zahvaljujući ostvarenju reprezentativnih rezultata.
Investicioni fondovi mogu imati aktivno ili pasivno upravljanje obzirom na strategiju kojom se rukovodi njihovo poslovanje. Pri tom je aktivni pristup daleko zahtevniji iz razloga što menadžeri realozuju utvrđeni cilj na osnovu strategije maksimiziranja rasta visokih prihoda, a prema ukupnoj analizi tržišta. Sa druge strane, pasivan način predstavlja jednostavno repliciranje i praćenje pokazatelja kteranja cena hartija od vrednosti, bilo da je reč o određenom segmentu ili celokupnom tržištu. Međuti, ono što je od najveće važnosti za investitore je da se menadžeri i fondovi pridržavaju zvanično objavljene strategije.
U svetu ima više hiljada investicionih fondova koji se mađusobno razlikuju po mnogobrojnim kriterijumima kao što su strategije ulaganja investicija, vrstama hartija od vrenosti u koje ulažu kapital, strukturi portfolija i slično. Investicioni fondovi se formiraju i prema geografskoj i sektorskoj opredeljenosti. Tako imamo prepoznatljive fondove koji investiraju u okviru nacionalnih i regionalnih granica, kao i sa širom orijentacijom na globalnom nivou. Ako je u pitanju investiranje po industrijskim granama (sektorima) onda su to specijalizovani, odnosno o sektorski orijentisani investicioni fondovi.
Ukoliko Vas posle ovog teksta interesuje da li i cena srebra utiče na našu ekonomiju, pogledajte ovde.