Trgovina je proces razmene robe i usluga. Naziv trgovina potiče od grčke reči trgos što u prevodu znači prevara. Kao posebna privredna delatnost, trgovina ima zadatak da svojim posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje. Svojom aktivnošću trgovina treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i asortimanu prema tražnji tržišta. Pri tome je važno da se to odvija u određeno vreme i po cenama, kao i po drugim važnim uslovima koje su kupci spremni da private. Bitno je na pomenuti i da trgovina nije jedini nosilac robnog prometa, već da se robnim prometom mogu baviti neposredno i sami proizvođači, ali i sami potrošači i to u tzv. potrošačkom zadrugarstvu.
S kraja devetnaestog i početkom dvadesetog veka, trgovina u literaturi nalazi svoja dva pojmovna prikazivanja. Prvi pojam se vezuje za engleske i francuske ekonomiste koji su kao polazišta uzimali socijalno-ekonomske funkcije trgovine. Po drugom pojmovnom određenju, trgovina se posmatrala kao prodaja i kupovina robe u cilju postizanja dobiti, a ovu teoriju je razvijala nemačka komercijalo-pravna škola koja je za bazu determinisanja uzimala privatno-ekonomske elemente sa pravnog aspekta.
Trgovina se odvijala tokom većeg dela istorije društva, jer postoje dokazi o trampi vulkanskog stakla i kremena u kamenom dobu. Osim toga, 3000. godine pre nove ere u Egiptu se trgovalo nakitom, odnosno materijalima za izradu nakita. Inače, poznato je da su još Feničani bili čuveni pomorski trgovci koji su putovali i trgovali po čitavom Mediteranu u potrazi za izvorima kalaja kako bi proizvodili bronzu. Čak su osnivali i trgovačke kolonije. Grčka civilizacija je od svog postanka pa sve do pada rimskog carstva vrlo unosno trgovala vrednim začinima koju je donosila u Evropu sa Dalekog istoka i Kine. Rimska trgovina je bila u priličnoj meri razvijena tako da je omogućavala Carstvu da traje i da se razvija. Ima podrobnih podataka da je trgovina u rimskom carstvu imala stabilnu i sigurnu transportnu mrežu tako da je bila u stanju da omogući prevoz robe uprkos stalnim nasrtajima pirata. Međutim, pad rimskog carstva u petom veku je ujedno najavio nastupanje tzv. mračnog doba koje je donelo nesigurnost na tlu Evrope, a takođe bitno uticalo na trgovačku mrežu, pa je trgovina u tom period bila otežana. Međutim, trgovina se ipak odvijala, iako u znatno manjem obimu. U tom period značajnu trgovinu su obavljali jevrejski trgovci između hrišćana iz Evrope i muslimana sa Bliskog istoka. Inače, period između osmog i jedanaestog veka u trgovinski tokovi su bili najzatupljeniji kod Vikinga nap utu od Skandinavije do Evrope. Nakon jedanaestog veka pa sve do sedamnaestog veka naše ere trgovina je obeležena uspostavljanjem tzv. Hanzeatske lige koja je predstavljala savez trgovačkih gradova koji je držao monopol nad velikim delom Severne Evrope i Baltika. Važno je napomenuti da je za razvoj trgovinskih odnosa, posebno nakon 1498. godine, kada je Vasko de Gama oplovio Afriku, kao i trgovine uopšte najveći uticaj ostavila trgovina začinima. Začini doneseni u Evropu iz dalekih zemalja u to vreme su predstavljali jednu od najvrednijih roba, tako da se slobodno može tvrditi da je trgovina začinima imala presudni ekonomski značaj i podsticaj za dalji razvoj trgovine toga doba. Dominacija u trgovini je vremenom menjala i svoja teritorijalna odredišta i preimućstva shodno promeni odnosa među zemljama toga vremena. Tako se trgovinska dominacija smenjivala između Portigala i Holandije dokom sedamnaestog veka, da bi primat u osamnaestom veku pripao Britaniji. Važno je napomenuti da se u to vreme Holandija zalagala za Slobodan protok roba bez ikakvih ograničenja, odnosno, Holandija je tada bila centar slobodne trgovine. Kroz istoriju je poznato da je najveća svetska kompanija toga vremena, Holandsko-Indijska Kompanija, bankrotirala zbog narastajuće konkurentske slobodne trgovine. Tom pojavom su se bavili mnogi ekonomisti tog vremena, od Adama Smita, Davida Rikarda, Džona Stjuarta i drugih, koji su posebno razmatrali problem monopola u određivanju cena na međunarodnom tržištu, kao i pojmom reciprociteta u trgovinskoj politici država. Trgovina i njen razvoj su bitne elemente dobile i u period velike depresije i velike ekonomske krize 1929/1930. godine kada je zabeležen značajan pad u trgovini i ekonomiji. Na razvoj trgovine poseban uticaj ostavila je svakako pojava novca. Prvi primeri novca bili su predmeti koji su imali sopstvenu vrednost tzv. robni novac, a istorijski primeri su bili čak i retke morske školjke, kitovi zubi, a najčešće je to predstavljala stoka i hleb ili vredni metali. Tek mnogo godina kasnije uvedena je valuta kao standardizovani novac kako bi se olakšala razmena roba i usluga, a uspostavljanje valuta se smatra jednim od najvažnijih momenata u razvoju trgovine.
Trgovina valutama na međunarodnom finansijskom tržištu, dakle, ima dugu istoriju razvoja kroz svoje razvojne oblike koji su sukcesivno pratili društveni napredak, a poseban kuriozitet se ogleda u osavremenjavanju spoljno-trgovinskih osnosa među dražavama, pravno-ekonomskih ragulativa, kao i uspostavljanju modernih finansijskih i komunikacijskih sistema koji sve ukupno čine veliki uspeh društva, a u ovom slučaju ekonosko-finansijske discipline kakva je trgovina.
Pogledajte kako trgovati na berzi i koji su to najtraženiji poslovi u Srbiji.